Da li ste spremni da slušate svoju zemlju?
U ovoj objavi ću vam kroz praktičnu vežbu približiti prvi metod permakulturnog dizajna kao kreativnog procesa za stvaranje održivih i otpornih sistema.
Jedna od prvih i ključnih metoda dizajna je:
🔍 Posmatranje
Fundamentalan, krucijalan,temeljni, svi epiteti važnosti mogu doći ovde jer taj prvi korak znači sve i najduže traje. Kao da učimo kako da posmatramo sebe i svoje šablone, matrice koje se ponavljaju tokom celog života a nismo ih svesni, kako probuditi tu novu percepciju kroz posmatranje? Sada želimo da uočimo te matrice van nas samih – posmatramo prirodu i ne žurimo, čekamo da prođu sva godišnja doba i beležimo sve promene.
Pronađi mesto za sedenje ili stajanje, gde možeš videti većinu zemljišta koje dizajniraš. Upotrebi sva svoja čula (da, čak i ukus) i vodi beleške. I zapamti, zapažanja nisu ni dobra ni loša, ona jednostavno jesu. Pokušaj da ne daješ pozitivne ili negativne ocene činjenicama koje prikupiš.
1. Identifikuj strane sveta. Pogledaj sever: Šta čuješ, mirišeš i vidiš? Kakav je osećaj? Ponovi ovo za svaku stranu.
2. Kakvo je vreme i klima u ovom trenutku? Kako bi se to moglo promeniti sa godišnjim dobima?
3. Koje su glavne karakteristike područja, tj. ruralno, urbano ili prigradsko? Koje vrste reljefa uočavaš (prirodne ili veštačke) kao što su brda, konture, rovovi, jaruge, itd.?
4. Da li postoji izvor vode? Gde voda ulazi i izlazi iz lokacije?
5. Koja životinje već žive tu i koje dokaze vidiš (viđena životinja, zvukovi, tragovi, izmet, staze, itd.)? To mogu biti sisari, ptice, insekti, vodozemce ili domaće životinje poput pasa, mačaka ili koka. Koji su njihovi obrasci i preferencije?
6. Koje strukture već postoje, kao što su zgrade, ograde, dvorište, itd.? Kako ih ljudi i druge vrste koriste (ili ne)? Kako ove strukture utiču na tokove resursa, puteve, granice ili mikroklimu?
7. Koje karakteristike primećuješ na ivicama imanja? Da li postoje ograde, žive ograde, područja za stanište, igru ili sakupljanje otpada? Kako se komšije odnose prema granicama?
8. Koje biljke/biljne zajednice sada postoje? Koji su najčešći korovi? Kako možeš opisati tlo, zemlju? Da li vegetacija ističe bilo kakvu mikroklimu?
9. Da li vidiš neke dosledne dnevne ili sezonske obrasce—u biljkama, vodi, ivicama, ponašanju životinja ili ljudi itd?
10. “Čitanje” zemlje zahteva vreme, uglavnom zato što je nismo nikada detaljno istraživali, iako često sebe ubeđujemo da vidimo „dovoljno“. Deca su odlični čitaoci pejzaža, jer ga istražuju kroz igru i taktilno iskustvo. Pozovi dete da zajedno sa tobom obavi zapažanja i možda ćeš se iznenaditi koliko je njihova perspektiva korisna!
Srećno dizajniranje i pišite ako imate bilo kakvih pitanja ili vam je potreban savet!